Precizna medicina u dijagnostici i terapiji raka

Razvoj precizne medicine u dijagnostici i terapiji raka

Godine napretka u terapiji raka do početka ovog veka bile su zasnovane na opšte primenljivoj strategiji lečenja koja se može primeniti na sve pacijente u identičnom obliku. To su bile efikasne hemoterapije koje su korišćene u kombinaciji, verovatno praćene imunološkom terapijom u obliku antitela, koja su se posebno koristila za karcinome limfnih čvorova – limfome – i za određeni oblik raka dojke. Ovaj oblik kombinovane terapije – bilo u kombinaciji sa različitim hemoterapijskim agensima ili u kombinaciji sa antitelima – doveo je do značajnog poboljšanja prognoze i podataka o preživljavanju u poređenju sa ranijim, manje opsežnim oblicima lečenja: na primer, od 1960. do 2000. godine, 5-godišnja verovatnoća preživljavanja za rak pluća porasla je sa 12 na 18%, za limfom sa 40 na 82% i za rak dojke sa 63 na 82%.

Međutim, pravi proboji u lečenju raka došli su uz pomoć funkcionalne radiološke dijagnostike koristeći kombinaciju kompjuterizovane tomografije i nuklearne medicine u vidu PET-CT pregleda i molekularno-patološke dijagnostike zasnovane na nalazima Atlasa genoma raka – nastavka Projekta ljudskog genoma.

Atlas genoma raka stvorio je „mapu“ molekularnih, genetski definisanih svojstava koja regulišu rast tumora na ponekad potpuno različite načine. Na osnovu Atlasa genoma raka i molekularnih promena pronađenih u tom procesu, pojavio se potpuno novi koncept u klasifikaciji tipova raka: Na osnovu ovih istraživanja, shvaćeno je da se, na primer, karcinomi pluća, rak dojke, rak debelog creva, ali i rak crne kože – maligni melanom – mogu podeliti u podgrupe u zavisnosti od njihovih molekularnih svojstava. da se rak pluća ne sastoji od nekoliko histoloških podgrupa, kao u prošlosti, već od velikog broja karcinoma sa različitim molekularnim svojstvima, koji zahtevaju molekularno ciljanu terapiju. Vremenom, ovaj pristup se naziva „precizna medicina“, jer je terapija precizno usmerena protiv molekularne promene koja se nalazi u svakom slučaju. Naravno, takav terapijski pristup zahteva neophodne lekove koji specifično inaktiviraju odgovarajući aktivirani molekul koji dovodi do nekontrolisanog rasta tumora.

Kao rezultat ovog razvoja, Evropska agencija za lekove je od 2010. godine odobrila oko 150 lekova koji su posebno usmereni protiv takvih molekularnih promena koje promovišu rak. Dakle, ako molekularne promene postoje i detektuju se u tumorskoj ćeliji, moguće je sprečiti njihov rast i širenje nesmetano na organe koji nisu organ porekla – klasične karakteristike raka – u obliku tabletne terapije. Međutim, ove molekularne mutacije se često menjaju, tako da lek koji se koristi na početku više nije efikasan. U takvim situacijama, biopsije se zatim ili ponovo izvode iz tumorskog tkiva i podvrgavaju novom molekularnom pregledu, ili se vrši takozvana „tečna biopsija“, u kojoj se cirkulirajuće promene u tumorskom genetskom materijalu – cirkulirajućoj tumorskoj DNK – mogu detektovati uz pomoć uzorka krvi u krvi, koji se može ponovo lečiti lekovima usmerenim protiv njega.

Još jedan napredak u poslednjih 15 godina je klinička primena nalaza stečenih u laboratoriji, prema kojima su tumori u stanju da inaktiviraju imunološku odbranu usmerenu protiv njih. To dovodi do iscrpljenosti imunog sistema u tom pogledu, što dovodi do nesmetanog rasta i širenja tumora. Sada su razvijena antitela protiv svojstva tumora aktivne paralize imunog sistema, koja su u stanju da aktiviraju imunološku odbranu organizma protiv odgovarajućeg tumora. Ovaj princip ne funkcioniše za sve vrste raka, već samo za one u kojima su prisutne određene karakteristike – koje se, međutim, još uvek mogu otkriti nepotpuno. Međutim, ovaj koncept terapije posebno dobro funkcioniše kod karcinoma pluća, karcinoma bubrežnih ćelija, tumora gornjeg digestivnog trakta ili uznapredovalog karcinoma mokraćne bešike, ali i raka crne kože – malignog melanoma. Zbog činjenice da određene karakteristike tumora mogu predvideti dugoročno preživljavanje pacijenata u ovom kontekstu, ovde govorimo i o „preciznoj medicini“. Ovo je u stanju da dovede do dugoročnog preživljavanja kod pacijenata koji su brzo umirali od bolesti – kao u slučaju raka pluća.

„Teranostika“ kao suštinska komponenta precizne medicine

Konačno, „teranostiku“ treba spomenuti kao bitnu komponentu precizne medicine, u kojoj se terapijski koraci mogu preduzeti i putem intervencija nuklearne medicine, koje su se u početku koristile samo za dijagnozu na osnovu PET-CT. Ovo je sve uspešnije i efikasnije kod uznapredovalih karcinoma prostate.

Tako se medicina raka u poslednje dve decenije potpuno promenila od strategije „jedna veličina odgovara svima“ do pristupa koji precizno cilja na karakteristike tumora. Takvi „precizni“ koraci doveli su do činjenice da se od 2016. godine i po prvi put od 2016. godine smrtnost od raka smanjila za oko 2% godišnje.

Precizna medicina u dijagnostici i terapiji raka na privatnoj klinici u Beču

U Privatnoj klinici u Beču ponosni smo što možemo da ponudimo sve ove metode – od sveobuhvatne dijagnoze do terapije – našim pacijentima zajedno sa našim partnerima u okviru Centralnoevropskog centra za rak. Redovni interdisciplinarni tumorski odbori definišu optimalnu terapiju koja cilja na svojstva tumora – tj. „Precizno“ – terapiju.