Inovativne procedure u malformaцije hirurgije

Prof. Rokitanski o posebnim izazovima u malformacijskoj hirurgiji

Prof. Rokitanski o posebnim izazovima u malformacijskoj hirurgiji, gde se određeni ortopedski problemi i inovativne metode lečenja takođe koriste kod dece, adolescenata i odraslih.

Prof. Rokitanski, poznati ste po svom specijalizovanom radu u pedijatrijskoj ortopediji. Šta čini tretman dece tako posebnim?

Prof. Aleksandar Rokitanski: Tretman dece je jedinstven u mnogim aspektima. Pored često delikatnih uslova tkiva, ovo se odnosi na neophodnost da se u terapiji moraju uzeti u obzir i kontinuirani procesi rasta. Deca nisu mali odrasli – oni imaju svoje potrebe, strahove i očekivanja. Celokupna situacija lečenja mora biti prilagođena deci. Lekari koji rade sa decom trebaju ne samo medicinsku kompetenciju, već i visok nivo emocionalne kompetentnosti, dopunjen neverbalnom komunikacijom. Sa detetom, uvek morate da komunicirate na emocionalnom nivou, često razigrano ili duhovito. Ponekad dam ultrazvučnu sondu malim pacijentima i objasnim im na razigran način šta radimo i da to možete videti na ekranu. Neki mališani čak „probaju“ ultrazvučnu sondu jer otkrivaju svet svojim ustima zbog svog razvoja.

Jedna tema koja se iznova i iznova pojavljuje u pedijatrijskoj i adolescentnoj hirurgiji je prelazak sa pedijatrijske na medicinu za odrasle. Koji su izazovi ovde?

Prof. Rokitanski: To zapravo može biti problematično. Naziva se takozvanim „prelazak sa deteta ili adolescenata na odraslu osobu“ kada, na primer, deca moraju biti zbrinuta u operaciji odraslih nakon operacija malformacija. Nemam problem, jer imam i odrasle i pedijatrijsku i adolescentnu hirurgiju. Ja sam se brinuo za dosta pacijenata od detinjstva, i često žele da ostanu sa mnom kao odrasli. To je zato što su nažalost suočeni sa nedostatkom iskustva od strane medicinske struke u odeljenjima za odrasle. Primer: Pacijent koji je operisan kao dete zbog složenije malformacije u abdomenu i čiji malformirani gastrointestinalni trakt ima grubo promenjenu lokaciju. Ako ovaj pacijent dođe u opštu kliniku kao odrasla osoba sa bolovima u trbuhu, medicinska profesija je razumljivo na granicama zbog nedostatka iskustva, znanja i rutine, jer su takvi slučajevi rijetki. Ova moguća slabost u nadležnosti može se nadoknaditi interdisciplinarnom saradnjom, ali logistički izazov da se osigura da se medicinski stručnjaci i pacijenti mogu ujediniti na jednostavan način u slučaju incidenta ostaje. Možemo da ponudimo ovu široku vrhunsku ekspertizu renomiranih lekara specijalista u privatnoj bolnici u Beču.

Na kraju krajeva, našu bolnicu vidimo kao direktan lonac za topljenje univerzitetskih bolnica AKH, gde ne samo lokalna blizina, već i veoma posećene operacije u Centru za zdravstvenu zaštitu igraju korisnu ulogu.

Imenovani ste za hirurškog direktora Wiener Privatklinik. Još jedan fokus vašeg rada je deformiteti grudnog zida, posebno sindrom levka u grudima. Koje metode lečenja nudite ovde?

prof. Rokitanski: Posle oko 12 godina na Drugoj hirurškoj univerzitetskoj klinici u Beču i 27 godina kao glavni lekar pedijatrijske i adolescentne hirurgije na klinici Donaustadt, gde sam izgradio odeljenje, uključujući i sopstvenu jedinicu intenzivne nege, u najvećem pedijatrijskom i adolescentnom hirurškom centru u Austriji, imenovan sam za glavnog lekara hirurgije u privatnoj klinici u Beču. Tamo, pored tradicionalne i vrhunske renomirane ortopedije za odrasle sa Doz. Dr. Ganger, Doz. Dr. Farr i Doz. Dr. Radler ima za cilj da postavi novu pedijatrijsku ortopedsku specijalnost, kojoj se sve više pridružuju pedijatrijski ortopedi. Ortopedija takođe uključuje neophodne metode lečenja deformiteta grudnog zida. Pogrešno je odbaciti lijevkasti sanduk kao čisto kozmetički problem i vjerovati da će se deformitet riješiti rastom. Trenutno se uspešno koriste dve međusobno povezane metode lečenja. S jedne strane, ovo je konzervativni pristup lečenju sa terapijom usisnom čašom, a sa druge strane, hirurška terapija. U drugom, grudni koš se dovodi u pravilan oblik – u najudaljenijem smislu uporedivom sa protezom – hirurški umetnutim, pojedinačno oblikovanim, jednodelnim metalnim implantatima. Ako se terapija usisnom čašom koristi na početku razvoja lijevka grudnog koša, na primer već u školskom uzrastu, operacija se čak može izbeći pod određenim okolnostima. Specijalne usisne čaše rade sa negativnim i pozitivnim pritiskom i mogu izazvati formiranje, kao i fleksibilnost izravnavanja levka u rebrnoj hrskavici grudnog koša.

Možete li nam reći više o ovoj terapiji usisnom čašom?

Prof. Rokitanski: Naravno! Važno je da je grudni koš i dalje fleksibilan i da se koristi gotovo svakodnevno. Terapija se zasniva na primeni negativnog ili pozitivnog pritiska, koji deluje na zahvaćena područja hrskavice i polako ih preoblikuje. U slučaju deformiteta lijevka u grudima sa izbočenim donjim lukovima rebara, preporučuje se novorazvijena usisna čaša u obliku slova I, koja vrši negativan pritisak u području lijevka i višak pritiska u izbočenim područjima rebara za korekciju. Pacijenti treba da nose usisnu čašu oko dva sata dnevno. Vremenom, rebrasta hrskavica se prilagođava normalnijem obliku i deformitet se poboljšava, u najboljem slučaju čak i ispravlja. Ova terapija zahteva saradnju pacijenata i određeni uvid u bolest, koja se obično očekuje samo od školskog uzrasta. Postoje izuzeci, naravno. Spljoštenje levka, tj. podizanje prednjeg zida grudnog koša, poboljšava minutni volumen srca i performanse pluća – ključna reč: respiratorna mehanika. Zato odrasli sa fleksibilnim grudima koji se bave velikim sportom takođe cene ovaj tretman. Torakalna fleksibilizacija takođe ima prednost da se svaka operacija koja može biti neophodna kasnije lakše toleriše.

Šta se dešava ako konzervativna terapija nije dovoljna?

Prof. Rokitanski: U takvim slučajevima, kada je veća verovatnoća da će biti pogođeni stariji adolescenti ili odrasli sa ukočenim grudnim košem, nudimo minimalno invazivnu, endoskopski potpomognutu, hiruršku korekciju. Koristimo specijalne jednodelne implantate koji se ubacuju što je moguće paralelnije, bez rizika od abrazije metala, na takav način da podižu grudnu kost kako bi nadoknadili lijevak. U nekim slučajevima, delimično zarezivanje grudne kosti i obalne hrskavice membrane mora se izvršiti kako bi prednji zid grudnog koša bio fleksibilniji, kao i parcijalne resekcije hrskavice rebra u nekim slučajevima. Implantati prolaze kroz određene interkostalne prostore i ugrađeni su u mišićni omotač grudnog koša, „kućište naočala“, da tako kažem. Odbacio sam fiksiranje ožičenja koje se može slomiti dugi niz godina. Sa mojom tehnikom, koja se koristi decenijama, implantati su usidreni u stabilnom položaju i efektu, a postoperativni bol se može lečiti nakon nekoliko dana blagim lekovima protiv bolova. Boravak u bolnici nakon hirurške torakalne korekcije je obično oko 4-5 dana i ima za cilj optimalan oporavak pacijenta. Od drugog postoperativnog dana možete ustati i kretati se gotovo slobodno uz profesionalnu podršku. Nakon mesec dana mogu se pokrenuti lagani sportovi. Nakon dva meseca, održaće se potpuno sportsko izdanje za skoro sve sportove. Imam pacijente koji se bave ekstremnim sportovima i uspešno učestvuju u „Iron Man takmičenjima“ sa čvrsto izlečenim implantatima. Do sada je svaki implantat izdržao, čak i u slučaju nesrećnih nesreća.

To zvuči kao visoko specijalizovani tretman. Koji je značaj VPK u odnosu na ovu metodu?

Prof. Rokitanski: Pacijenti prirodno imaju ogromnu korist od našeg visokog nivoa stručnosti, kako u konzervativnim tako i u hirurškim rešenjima na najvišem nivou. Naš cilj je i ostaje da ponudimo najviše hirurško-tehnološke okvirne uslove u ličnoj i usporenoj medicini, što je do sada postignuto. Glavni lekar izabran od strane pacijenta je uvek uključen u lečenje. Privatna klinika u Beču bila je prva bolnica u Austriji koja je uvela robotsku hirurgiju u smislu visoko razvijenog najsavremenijeg Da Vinčijevog telemanipulatora. Posebno u uskim i teško vidljivim hirurškim područjima, npr. U operaciji prostate, prednosti radikalne resekcije koje štede tkivo su očigledne pacijentu. U skladu sa međunarodno propisanim standardom, deca su smeštena sa pratećom osobom (npr. roditeljem). Hirurški tretmani se sprovode u timu sa specijalnim pedijatrijskim anesteziologa najvišeg usavršavanja. U privatnim bolnicama samo kvalifikovanim stručnjacima je dozvoljeno da „pruže ruku“, da tako kažem. Ne postoje operacije obuke uz pomoć specijalista u okruženju naše privatne bolnice.

Već ste pomenuli svoje dugogodišnje iskustvo u intervjuu. Koliko je važno da nastavite da aktivno radite u klinici?

Prof. Rokitanski: Ja se mogu demonstrativno ubrojiti među visoko kvalifikovane lekare čije iskustvo, duboko znanje, posvećenost i profil učinka treba da nastave da se koriste, osim ako zdravstveni problemi mogu biti prepreka. Biti lekar u osnovi nije samo izabrana profesija, već i poziv. Uobičajena praksa tu i tamo, da se starosna granica za odlazak u penziju ostavi na brojčano fiksnoj starosnoj granici za odlazak u penziju, može biti veoma važna za neke radnike, ali za mene nije. Moja hirurška ekspertiza u lečenju malformacija, kako kod dece i adolescenata, tako i kod odraslih, doprinela mi je da mi ponudi poziciju šefa hirurgije u privatnoj klinici u Beču, i srećan sam da kombinujem ovu funkciju u individualnoj brizi o klijenteli mog pacijenta.